Ukoliko želite da izbegnete smog i gradsku buku, da otkrijte tajne očuvane prirode i posvetite se pre svega sebi, onda su Divčibare pravo mesto za Vaš odmor.

Divčibare, visoravan na planini Maljen, predstavlja turistički centar već više od 100 godina. Na nadmorskoj visini od 1.000 metara, Divčibare su sa svih strana okružene visovima koji ih štite od vetrova, ublažavaju klimu i ujedno predstavljaju mesta sa kojih se pruža izvanredan pogled ne samo na okolne delove masiva Maljena već i na neke udaljenih krajeva Srbije, pa čak i Republike Srpske.

Divčibare predstavlja omiljenu destinaciju za mnoge ljubitelje prirode iz velikih gradova, jer je najbliže planinsko mesto Beogradu i Vojvodini. Udaljeno je 38 kilometara od Valjeva , 110 kilometara od Beograda i 170 kilometara od Novog Sada.

Klima

Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, Divčibare raspolaže pogodnom planinskom klimom – jesen je toplija od proleća, a srednja temperature iznosi oko 18 stepeni. Septembar je najsuvlji mesec u toku kojeg samo 4-5 dana mesečno pada kiša . Zima je godišnje prisutna 4 meseca, pri čemu dolazi do sudaranja vadušnih masa sa Mediterana, Karpata i Panonske nizije. Strujanjem ovih vazdušnih masa dolazi do stvaranja joda koji povoljno utiče na ljudski organizam.

Divčibare je 1963. godine proglašeno za “Klimatsko lečilište” koje omogućava i do četiri puta brže oporavljanje od kardiovaskularnih oboljenja i plućnih bolesti i zbog toga predstavlja idealno mesto za odmor, rehabilitaciju i rekreaciju.

Reke, izvori i potoci

Na planini Divčibare izvire veliki broj rečica i potoka koji pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave. Slivu Kolubare pripadaju Bukovska reka, Crna reka, Kozlica, Krčmarska reka, Manastirica i Paklešnica, a slivu Zapadne Morave Bela i Crna Kamenica, Čalački potok, Rosićka reka i Ražanska reka.

Najzanimljivija je svakako reka Manastirica, koja izvire pod Kraljevskim stolom i pravi vodopad po imenu Skakalo, visine 20 metara. Nažalost ovaj vodopad se na mapi pešačkih staza ne nalazi zbog nedovoljne pristupačnosti terena. Na levoj obali Crne reke, na obodu šume, česti su izvori pijaće vode. Jedan od najzanimljivijih je izvor Žujan koji se nalazi u prostranoj močvarskoj livadi. Ne treba zaboraviti ni Hajdučku česmu na visu Čubrici, Markovi čanci koji je dobio ime po Kraljeviću Marku i izvor Studenac čija je voda toliko hladna da kada se popije odmah trnu zubi.

Biljni i životinjski svet

Divčibare poseduju veliki broj livada, kao i četinarske šume medju kojima se najčešće javljaju beli i crni bor, jele u manjem broju kleka i planinski bor. Pored četinarskih šuma zastupljene su i listopadne šume bukva, breza, beli jasne, hrast, cer. Divčibare su stanište planinskih slavuja, detlića, kreja, srna, zečeva, veverica, kuna, a ponovo se pojavljuju i divlje svinje

Na Divčibarama možete pronaći i različite vrste cveća. Nakon zime, kada se otopi sneg u martu, počinju da procvetavaju jermičak i šafran. Jedan od najlepših cvetova ove planine je narcis, koji počinje da cveta u aprilu. Tokom leta livade predstavljaju prekrasni ćilim satkan od najlepših cvetova. Na Divčibarama možete naći i lincur, lekovitu biljku koja pomaže kod lečenja želudačnih problema, kao i mnogobrojene šumske plodove koji se koriste u ljudskoj ishrani: šumska jagoda, divlja malina, borovnica i kupina.

Tokom godine na Divčibarama se održavaju razne manifestacije – “Dani kupine”, “Lekovitim stazama valjevskih planina”, “Dani gljiva” pri čemu posetioci imaju mogućnost da se upoznaju sa brojnim lekovitim biljkama i da posete razna predavanja.

Divčibare poseduju mnogobrojne sportske terene, ski-staze i liftove koji su idealni za decu i početnike. Najduža staza ima 800 metara i nalazi se na severnoj padini Crnog vrha i osvetljena je noću.

Planina Divčibare nudi još dosta pogodnosti i zato je pravo vreme da isplanirate svoj odmor, opustite se i uživate u čarima prirode.