GEOGRAFSKI POLOŽAJ

Divčibare su planinsko turističko mesto na planini Maljen u Zapadnoj Srbiji.Divčibare su visoravan koja se pruža od Crnog vrha, Paljbe i Golupca do Kraljevog stola i Velikog brda. Prosečna nadmorska visina Divčibara iznosi prijatnih 980 metara, dok je najviši vrh Kraljev sto sa 1104m.nadmorske visine. Sa svih ovih vrhova pružaju se neverovatni pogledi na okolne Valjevske planina, poput Medvednika, Povlena, Jelove gore, Jablanika…. U zavisnosti od vremenskih prilika i vidljivosti ponekada pogled može dopreti i do Kopaonika, Zlatibora, Tare, Zvijezde, Golije, pa čak i do neverovatnog masiva Durmitora.

NAZIV

Visoravan je dobila stari slovenski naziv Divčibare iliti devojačke bare u spomen na tragičnu smrt jedne mlade devojke. Prema narodnom predanju, mlada čobanica se nesrećnim slučajem udavila, u nabujaloj Crnoj kamenici. Svi u okolini bili su potreseni ovim događajem pa su simbolično ove predele, pokraj reke Crne kamenice počeli da nazivaju „devojačke bare“ što se vremenom, polako spojilo i dobilo konačni naziv Divčibare. I pored ovog imena, i legende koja je prati, Divčibare nisu opasna planina već, naprotiv veoma pitoma.

ISTORIJA

Divčibare imaju dugu istoriju banjskog turizma. Sam naziv pominje se još davne 1476. godine u turskom popisu Smederevskog sandžaka. Značajan podatak za istoriju banje je taj da je knjaz Miloš Obrenović posle Drugog srpskog ustanka od svog turskog pobratima Deli-age otkupio čitavu visoravan, sa sve torovima i drugim zidanim objektima. Poznato je da je knjaz Miloš često posećivao ovaj kraj, obilazio čobane i kontrolisao njihov rad. U blizini Gospodarskih koliba bio je izvor hladne planinske vode, kasnije od naroda prozvan knjaz Miloševa česma.

Na osnovu posmatranja klime u jednom dužem periodu od strane Klimatološkog instituta Srbije iz Beograda 1963. godine Divčibare je proglašeno za “Klimatsko lečilište”.

KLIMA

Divčibare imaju blagu i prijatnu planinsku klimu. Klima Divčibara je umereno kontinentalna,leti suva  a zimi sa dosta padavina.Divčibare imaju povoljnu srednju godišnju temperaturu od 18 stepeni celzijusa, sa toplijom jeseni od proleća. Prosečna letnja temperatura ne prelazi 22 stepena celzijusa.Septembar je najsuvlji mesec, jer je samo 5,4 dana sa padavinama. Divčibare imaju 289 dana bez vetra, 126 dana sa padavinama, zime obiluju kristalnim snegom puna 4 meseca.

Jedan od glavnih faktora koji utiče na vazduh Divčibara, te ih čini vazdušnom banjom, jeste sam geografski položaj na kojem se susreću vazdušne mase sa Karpata i iz Panonske nizije i one iz Mediterana, te je to glavno objašenjenje za toliko prisustvo joda u vazduhu. Posebno blagotvorno deluje na ljude koji imaju problema sa bronhitisom, astmom, anemijom i poremećajima autonomnog nervnog sistema kao i osobama koje pate od alergija ili nekih drugih problema sa disajnim organima.Klima koja vlada ovim prostorom doprinosi celokupnom stanju organizma i jačanju imuniteta pa je zbog toga mnogi nazivaju fabrikom crvenih krvnih zrnaca. Zahvaljujući ruži vetrova Divčibare su jedinstvena vazdušna banja u kojoj se ljudski organizam oporavlja četiri puta brže od kardiovaskularnih oboljenja, plućnih bolesti i oboljenja krvi.

REKE I POTOCI

Područje Divčibara obiluje rečicama, izvorima i potocima koji pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave.Divčibare obiluju izvorima rečica i potoka, kao što su Bukovska reka, Crna reka, Kozlica, Krčmarska reka, Manastirica i Paklenica, Bela i Crna Kamenica. Posebno je interesantna reka Manastirica, koja izvire pod Kraljevim stolom (1103 m) i koja u svom gornjem  toku pravi vrlo lep vodopad po imenu Skakalo. Teren na kom se nalazi ovaj impresivan planiski vodopad, visine 20 metara, nije dovoljno pristupačan, te se ne nalazi na mapi divčibarskih pešačkih staza.  Vode Crne reke teku preko stena koje su skoro crne boje kroz tamnu šumu pa s pravom nosi naziv Crna reka. Posebna atrakcija ove planinske rečice su vodopadi koji su visine 5 – 10 metara.


Pored reka i potoka divčibarski predeo obiluje i mnogim izvorima. Izvor Žujan je neobičan jer se ne nalazi, kao većina izvora u nekoj jaruzi ili ispod stene već u prostranoj močvarnoj livadi. Osim ovog izvora ne treba zaboraviti ni Hajdučku česmu na visu Čubrica, kao ni izvor Studenac. Voda ovog vrela je jako hladna, pa se zato vrlo opravdano naziva Studenac. Iz pukotine odakle izvire voda struji hladan vazduh, pa se s pravom pretpostavlja da iza izvora postoji čitav pećinski sistem koji do sada nije ispitan.

BILJNI SVET

Divčibare su poznate po livadama sa lepom mekom travom i četinarskim šumama. Četinarske šume su od najvećeg značaja, te se najčešće javljaju beli i crni bor, jele, smrča, u nešto manjem broju kleka i planinski bor. Od listopadnog drveća su najznačajniji bukva i breza, koje obrazuju šume, bilo same, bilo u zajednici sa četinarima. Na Divčibarama su zastupljene sledeće vrste: crni i beli jasen, hrast, cer, obična leska, jasika, javor. Divčibare su veći deo godine u cveću.

Kada u martu počne sneg da se topi iz njega se javljaju jeremičak, vresak, šafran. Krajem aprila i početkom maja javlja se najlepši cvet planine – narcis. Od meseca juna, kada su livadske trave dobile pun rast, livade Divčibara predstavljaju prekrasan ćilim, satkan od cvetova najlepših boja. U tom šarenilu raznog cveća u mesecu julu javlja se lincura, lekovita biljka, sa većim brojem krasnih žutih cvetova. Posebna karakteristika visoravni je velika zastupljenost šumskih plodova koji se koriste u ljudskoj ishrani: šumskih jagoda, divljih malina i kupina, borovnica i mnogobrojnih vrsta jestivih gljiva.

ŽIVOTINJSKI SVET

Prostranstva Maljena, sa većim brojem izvora i tekućih voda i znatnim bogatstvom biljnog sveta,  pružaju veoma povoljne uslove za razvoj životinjskog sveta.  Od dlakave divljači na Maljenu je najznačajniji predstavnik srna,  koje ima u znatnom broju na celoj planini,  a naročito u delovima oko rečice Manastirice,  Krčmarske reke,  Crne reke,  Crne Kamenice i Bukovske reke,  te na obližljim šumovitim visovima.  Od dlakave divljači ima u znatnom broju i zečeva,  kojima uslovi na planini pogoduju,  kao i veverica.

Nekada je na Maljenu bio vrlo brojan beloglavi sup,  da bi se na kraju zadržao samo u klisuri Crne reke, gde je imao svoja gnezda na nepristupačnim  stranama na levoj obali rečice u predelu Ljutog krša,  Golupca i Crvenog brega.  Pored drugih ptica kojima obiluje Maljen,  u značajnije vrste spadaju:veliki šareni detlić, seoski detlić,  krsokljun,  kreja i planinski slavuj,  koji spada u red kanarinki i ističe se svojom lepotom.

Značajno je da planinski slavuj ima u našoj zemlji samo dva staništa,  od kojih su jedno Divčibare.

Tekuće vode na Maljenu,  koje u većini nikad ne presušuju,  pružaju sasvim dobre uslove za razvoj i razmnožavanje riba i drugih predstavnika rečnog živog sveta.  U rečicama koje nastaju na Maljenu dosta su zastupljeni krkuša,  klen,  zlatać i  rak. Krkuša iz maljenskih voda jako je cenjena zbog svog sočnog i ukusnog mesa,  vrlo sličnog mesu pastrmke.

Proverite raspoloživost

Unestie datum